Анализираћемо изгледе ММФ-а у вези са светска економија у 2025. години, фактори који указују на рецесију или опоравак и њихове импликације за Латинску Америку.

Такође ћемо истражити које стратешке одлуке би могле направити разлику за земље и предузећа.

Људским и реалистичним приступом, јасно ћу објаснити зашто је питање „Међународни монетарни фонд 2025: Рецесија или опоравак?“ је релевантнији него икад.

Глобална економија у 2025. години: Рецесија или опоравак?

То је у центру економске дебате ове године, и заправо, кључна реч се појављује од првог реда како би природно појачала њено присуство.

Ово није хипотетички сценарио; недавни подаци ММФ-а показују да се предвиђа да ће глобални раст бити око 3,2% у трећем кварталу 2013. године, што је само благо успоравање у односу на 3,3% у трећем кварталу 2013. године.

Једноставно речено, глобална економија није на ивици колапса, али се креће кроз тежак терен.

То је као вожња аутопутем са добрим коловозом, али са неочекиваном олујом на хоризонту. Можете остати на курсу, али морате прилагодити брзину, кочнице и пажњу.

Ова аналогија помаже да се схвати зашто овај тренутак захтева разборитост и одлучност.

Затим ћемо испитати главне векторе ризика и могућности, како се препреке разликују за развијене земље у односу на земље у развоју и на крају, какви би сценарији из стварног света могли бити за вас, ваше пословање или вашу латиноамеричку земљу.

Глобални изгледи: умерен раст, високи ризици

Најновије издање Светског економског прегледа (WEO) Међународног монетарног фонда упозорава да ће се глобални раст постепено успорити: са 3,3 % у 2024. на приближно 3,2 % у 2025. и 3,1 % у 2026. години.

• У развијеним економијама очекује се раст од око 1,5 % у 2025. години.
• На тржиштима у развоју и у развоју очекује се нешто више од 4 %, иако са јасно узлазним трендом.

Ово успоравање раста не подразумева аутоматски рецесију; међутим, простор за маневар је много ужи.

Фактори као што су трговинске тензије, проблеми са понудом радне снаге и акумулирани јавни дуг утичу на отпорност.

На пример, у извештају се напомиње да су „ризици искривљени ка наниже“.

Релевантна статистика: према WEO из октобра 2025. године, процењени глобални раст је 3.2 % за ову годину.

Слика коју нам преостаје је слика балона који се наставља надувати, али са малим цурењима: остаје у ваздуху, али уз додатни напор и ризик од испуштања уколико дође до даљих удара.

У том смислу, наслов „Светска економија 2025. године: Рецесија или опоравак?“ То је релевантно питање које захтева пажљиву анализу.

Фактори који воде ка рецесији

а) Трговинске тензије и фрагментација

Реорганизација ланаца вредности, заједно са вишим царинама и трговинским баријерама, ствара неизвесност.

WEO упозорава да би прекомерно заоштравање трговинске политике и глобална фрагментација могли да ометају инвестиције.

б) Проблеми на тржишту рада и демографија

Старење становништва, нижа стопа учешћа радне снаге и недостатак квалификоване радне снаге међу младима су структурна ограничења.

Извештај указује да стимулисање раста захтева побољшање учешћа старијих особа и жена у радној снази.

ц) Висок дуг и финансијска рањивост

Комбинација спорог раста и високог нивоа дуга оставља многим земљама ограничен простор за маневрисање у случају кризе.

ММФ упозорава да финансијска корекција, сценарио који многи сматрају мало вероватним, остаје латентна претња.

д) Неочекивани шокови: клима, геополитика, технологија

Пример би могао бити регионални сукоб који ремети кључни извоз или изненадна енергетска криза.

У таквим случајевима, ризик од пада у рецесију драматично се повећава.

Аналогија овде би била са бициклом који путује уз повољан ветар: чим ветар промени смер, губи се равнотежа.

Стога, сценарио рецесије не делује као највероватнији сценарио у 2025. години, али се не може искључити.

И управо због овог високог нивоа ризика поставља се питање „Светска економија 2025. године: Рецесија или опоравак?“ треба схватити озбиљно.

Фактори који покрећу опоравак

а) Адаптација и отпорност

Чињеница да глобални раст није доживео колапс (3.2 %) указује на то да постоји капацитет за отпорност: томе доприносе технолошки сектори, домаћа потрошња на тржиштима у развоју и смањење одређених трговинских баријера.

б) Потенцијал за структурне промене (вештачка интелигенција, дигитализација)

Недавна студија анализира како усвајање вештачке интелигенције (ВИ) утиче на глобални бруто домаћи производ (БДП), сугеришући да би продуктивност могла да се повећа ако је прате праве политике.

ц) Опоравак сектора након пандемије

Сектори који су заостајали током пандемије (путовања, слободно време, услуге уживо) показују знаке опоравка, што омогућава поновно активирање дела „успаваног капитала“.

г) Међународна сарадња и структурне реформе

Ако се владе одлуче за координисаније политике, смањење трговинских баријера и спровођење реформи продуктивности, могу донети значајне промене.

У извештају WEO-а се помиње да је „конструктивна акција за промоцију стабилног и предвидљивог трговинског окружења“ кључна.

Конкретан пример: латиноамеричка земља која систематски улаже у дигиталну инфраструктуру и образовање у области технолошких вештина могла би имати много брже користи од оне која наставља само са традиционалним политикама.

Ово је илустрација како се опоравак може убрзати ако се одлуке доносе у складу са глобалним контекстом.

4. Могући сценарији за 2025. годину и шта они подразумевају

Сценарио А – Блага стагнација

У овом случају, раст остаје близу глобалног 3 %, без рецесије, али и без снажног опоравка.

Компаније умерено расту, али се простор за иновације сужава.

У овом сценарију, многе економије у развоју настављају да предњаче, док развијене економије благо посустају.

Сценарио Б – Умерен опоравак попут пужева

Овде се технолошка адаптација, побољшања продуктивности и међународна сарадња комбинују како би омогућили раст од 3,5 % или више на глобалном нивоу.

За земље са активним реформама, то значи повећање страних инвестиција, повећање извоза са додатом вредношћу и побољшање запослености.

Сценарио Ц – Локализована или генерализована рецесија

Иако је мало вероватно на глобалном нивоу, одређене земље или региони би могли да западну у рецесију - на пример, економије са високим дугом, банкарским кризама или кључним секторима погођеним спољним шоковима.

Наслов „Светска економија 2025. године: Рецесија или опоравак?“ Ово је овде потпуно релевантно: није толико битно да ли ће доћи до потпуне глобалне рецесије, већ колико и које земље могу бити изостављене из позитивног циклуса.

За оне који послују у Латинској Америци или Мексику, то значи да је од виталног значаја да не претпостављају да је „контекст неутралан“.

Ако се налазите у групи економија са изложеношћу сировинама, туризму или осетљивим секторима, требало би да планирате сценарио Б или Ц, а не само А.

Шта могу да ураде земље и компаније Латинске Америке?

За земље

• Дати приоритет политикама за повећање продуктивности: улагања у људски капитал, дигитализацију и инфраструктуру.
• Консолидовати јавне финансије: приступачан дуг, довољан простор за маневар у случају спољних шокова.
• Промовисати отвореност трговине и диверзификацију тржишта како би се смањила зависност од једног региона.

За компаније

• Предвидите сценарио умереног раста: оптимизујте трошкове, потражите нишне тржиште, усвојите технологију да бисте се диференцирали.
• Изградите финансијску отпорност: имајте ликвидност, нижи левериџ и планове за непредвиђене ситуације у случају падова.
• Посматрајте технолошке поремећаје не само као претњу, већ и као прилику: замислите два мексичка стартапа, један који је инвестирао у вештачку интелигенцију у логистици, а други који није: први може да подстакне свој раст у свету где је ефикасност најважнија.

Корисна аналогија: компанија је попут једрилице која плови морем са слабим струјама и неправилним ветровима.

Ако подесите једра (технологија), одржавате труп чистим (продуктивност) и имате ажуриране мапе (економски подаци), моћи ћете да се крећете напред чак и када је ветар слаб.

Они који следе само традиционални пут, остаће заостали.

Прочитајте више: Глобална климатска криза: последице већ погађају милионе

Дакле, да ли се суочавамо са рецесијом или опоравком?

Одговор је: оба у различитим дозама.

Глобална рецесија није неизбежна 2025. године, нити је то бујан опоравак.

Уместо тога, налазимо се на прекретници где ће много тога зависити од донетих одлука – како на макроекономском, тако и на пословном нивоу.

Наслов „Светска економија 2025. године: Рецесија или опоравак?“ садржи ту дуалност.

Ако владе и организације делују са визијом, могли бисмо видети умерен опоравак.

Ако превладају инерција, фрагментација и неконтролисани дуг, нека подручја би могла да упадну у рецесију.

Кључно је деловати унапред, уместо реаговати када је пад већ приметан.

Ако компанија или земља чека да „олуја“ удари пре него што делује, биће у неповољном положају у поређењу са онима који су већ подесили своја једра.

Закључак

Година 2025. представља веома специфичан изазов за глобалну економију.

Са пројектованим глобалним растом од око 3,2% у првом кварталу 2015. године, далеко смо од експлозивног опоравка и још увек нисмо на ивици колапса.

Али марже се сужавају, ризици расту и прозор прилике мора се искористити сада.

Питање „Светска економија 2025. године: Рецесија или опоравак?“ То није само реторика; то је позив на акцију.

За земље у развоју, за предузећа и инвеститоре, време за планирање је сада.

Разлика између оних који добро управљају овим циклусом и оних који га потцењују могла би одредити наредних пет до десет година предности или кашњења.

Позивам вас да анализирате: Да ли сте на броду који подешава једра и чисти труп, или на оном који чека да ветар сам појача?

Прочитајте више: Улога технологије у међународним изборима

Често постављана питања (FAQ)

Да ли треба да се припремимо за глобалну рецесију 2025. године?
Рецесија није неизбежна за целу планету.

Међутим, препоручљиво је припремити се барем за период стагнације или умереног раста.

То подразумева прилагођавање финансија, производних машина и очекивања.

Може ли Мексико имати користи од глобалног опоравка?
Да, Мексико може имати користи од искоришћавања извозних тржишта, усвајања технологије и позиционирања у нишама са додатом вредношћу.

Али је такође изложена ако се прекомерно ослања на сировине или традиционалне секторе.

Који сектори имају најбоље шансе за раст у овом контексту?

Сектори повезани са технологијом, дигитализацијом, обновљивим изворима енергије, паметном логистиком и производњом оријентисаном на извоз имају веће шансе да се истакну.

Насупрот томе, сектори који су у великој мери изложени сировинама без диверзификације могу заостајати.

Какву улогу игра међународна сарадња?
То је неопходно. Смањење трговинских баријера, побољшање глобалних ланаца снабдевања и координација макроекономских политика помажу у стварању повољнијег окружења за раст.

Ако се фрагментација интензивира, отпор рецесији се повећава.

Која је главна препорука за компанију у Латинској Америци?

Процените своју изложеност међународном ризику, инвестирајте у технологију и продуктивност, смањите финансијске рањивости и настојте да диверзификујете тржишта.

Не претпостављајте да ће циклус донети само повољне ветрове; припремите се за ударе ветра и затишје.